Dreams

Sve naše tajne i želje. Svi naši strahovi, nedoumice...Ispreplitana budoćnost, prošlost i sadašnjost. Da li nekada razmišljate o filmu koji vam se prikazuje dok spavate? Snovi su za mene jedna od najčudnijih stvari u životu. Mnogi događaji za čije postojanje uopšte nismo svesni u stvarnosti pojavljuju nam se u njima. Često mi se desi da sanjam malu devojčicu, nekada i bebu koju sam videla samo u porodičnim albumima.Da, to sam ja kada sam bila mala. Snovi nas vraćaju detinjstvo, možemo saznati za neke uspomene koje smo tada proživeli, iako nismo bili svesni sebe tada, neki događaji ostanu nesvesno u nama i vraćaju nam se putem snova.

Svaki san ima neko značenje.
Koliko god nam nekada delovao konfuzno i nepovezano, svaki detalj iz sna predstavlja simbol za ono što je bilo ili što će biti. Da li vam se nekada dogodio momenat koji vam je previše poznat? Kao da ste ga već proživeli, ili ipak možda samo sanjali? U snovima smo mnogo puta sami svoj prorok.
Uvek mi je bilo zanimljivo da čitam sanovnike, dosta puta se njihova obrazloženja poklope sa stvarnom situacijom.

Još jedna od zanimljivih stvari u snovima jesu nepoznati ljudi. Svi mi najčešće sanjamo svoje najbliže, porodicu, prijatelje, ponekad poznanike i neke manje bitne ljude u našim životima. Ali, nekada se desi da se pojave lica koja nam nimalo nisu poznata. Uvek mi je bilo jezivo kada sanjam tu neku osobu, i u snu budem jako bliska sa njom, probudim se i dok sam još pomalo sanjiva razmišljam o toj osobi kao da je stvarno znam, kao i u snu, a sledećeg trenutka shvatim da ona ne postoji, da je to samo deo moje mašte.  Postoje neke teorije koje kažu da smo sve te ljude koje sanjamo ipak negde videli. Možda samo iz autobusa, na sekudnu, ali iako nismo toga svesni, lica tih osoba ostaju urezana u našem pamćenju.

Najgori san koji može da vam se desi jeste košmar. Lično ih jako retko sanjam. Moje mišljenje je da ih najčešće imaju ljudi koji su pod nekim strahom, koje muči neki problem, trauma ili možda griža savest. I zato osobe koje nekad ne prođu nekažnjena za svoja dela budu prognana barem u snovima, posle se to ispolji i na realni život. Jer osoba koja ima loš san, promeniće ga tek kada promeni sebe i svoje razmišljanje.Ili kada karma uradi ono što se mora.

Za kraj, spomenuću lepe snove. Nešto najlepše i najgore što može da vam se desi. Najlepše je jer u trenutku dok se odigrava uživate, a najgore što kada se probudite znate da ništa od toga nije bila java. Ako ništa, može poslužiti kao motivacija, da sve to lepo što se desilo pretvorimo u naš stvarni život, našu realnost.

Šta vi mislite?
Da li vam se dešavalo išta od navedenog?

Life is the game

Znate li onaj osećaj kada se usmerite na neki zadatak, cilj, trudite se danima da ga ostvarite i na kraju uspete. To može biti neka sitnica, npr. učenje za kontrolni i na kraju dobra ocena. Stvarno je lep osećaj kada se ispalti trud, pa šta god da je u pitanju.
Stvaranje sebi  zadataka i ciljeva može nekada biti jako dobra preokretnica od loših misli, naših stalnih briga.

U poslednje vreme uspela sam da ostvarim mnoge stvari koje sam želela. Uživajući u tome, jedan dan sam pomislila: " Kako bi bilo da češće sebi postavljam ciljeve? ".  Koja je poenta života ako se oslanjamo samo na sreću. Mi smo ti koji kontrolišu sopstveni život. Moj san je da na kraju celog ovog putovanja budem ponosna na sebe, jer sam ostvarila baš sve što sam zamislila.

Normalna pojava u životu je poneka demotivacija, loše emocije koje nekada ne možemo izbeći. Ali, hajde i tada sebi da damo zadatak, potrudimo se da opet budemo srećni.
Trenirajmo sebe, postanimo najjači. Zašto ne bi živeli najbolju verziju našeg života?

Najgore što može da nam se desi nije tuga, povređeno srce, bes...Najgora stvar koja može da nam se desi jeste dosada i monotonost. Tada upadamo u depresiju, u momentu kada izgubimo volju za sve.
Nikada to nemojte sebi da dozvolite. Po mom mišljenju, bolje je čak i kada se mučite, kada skroz poludite, napravite milion grešaka, nego kada upadnete u provaliju monotonosti. Iz ovih loših stvari bar izvučemo neku pouku, a kada ležimo u krevetu i ništa ne radimo, šta nam se dešava? Ništa.

Zato ustanite iz kreveta, isključite seriju koju gledate po ceo dan, izađite iz svih društvenih mreža i naredite sebi da morate barem da pokušate nešto. Jer od pokušaja se počinje.

Život je samo jedna igra, zato ne dozvolite sebi da celo vaše postojanje ostanete prvi nivo, pomaknite se, igrajte se!

Žao mi je što nisam dugo pisala, imala sam obaveze u školi. Nadoknadiću sve to.:*

New year's resolution

Nova godina uvek započne sa našim novogodišnjim odlukama. Rezimiramo utiske iz prošle godine, odlučujemo šta to treba da promenimo i poboljšamo u ovoj  godini.
Većina ljudi napravi spisak novogodišnjih odluka koji na kraju završi u kanti. Već posle dva dana zaboravimo na sve što smo zacrtali sebi, i tako svake godine u krug.

Deo tog spiska uvek su i neki snovi koji se iznova i iznova pojavljuju svake godine, ali nikad se dovoljno ne potrudimo da ih ostvarimo. Zato ih i nazivamo snovima.

Zašto se to dešava?
Ako nešto previše želimo, to ostvarimo, zar ne?
Nekada nije dovoljno samo želja, veliki san. Potreban je veliki trud.
Moramo se uneti u ono što želimo, posvetiti se svakim svojjim atomom. Ne gledamo da li je realno ili ne, šta nam drugi pričaju, nije bitno da li imamo ikakvu podršku, Jedina podrška koja nam je potrebna je samo i jedino naša čvrsta odluka. Veliki broj osoba sputava to što se porodica, prijatelji i ostali najbliži protive nekom našem cilju. Njihovo mišljenje jeste bitno, ali ne u svakom segmentu našeg života. Ljudi su različiti i svako ima drugačiji pogled na svet, samim tim treba ostati dosledan svom mišljenju, jer samo mi znamo šta nas čini srećnim i šta želimo.

Naravno, uvek će biti ljudi koji će pokušavati da nam stanu na put. Nažalost nisu opasni oni koji nam to direktno pokažu, već oni sa maskom na licu. To su osobe koje glume da vam žele najbolje, a u stvari ne žele da uspete. Ljudi pate od različitih kompleksa, ali najgori je onaj zbog kog se čovek plaši da nekog bude bolji od njega.

Međutim, u našem putu najveći neprijatelj uvek će biti isti, to smo mi sami. Kada pobedimo sebe, vrlo lako ćemo i sve ostale.

Ispunite ove godine bar jednu svoju novogodišnju odluku, jer od tog jednog malog ispunjenog cilja  -  sve počinje. Posle toga ćete moći sve!

Dear Santa...

Završava se i ova 2015. godina..Kao da smo je juče čekali, kao da je juče počela. I eto, sada je kraj. Poslednja Nova godina koju dočekujem kao srednjoškolac. To me baš rastužuje, toliko uspomena. 

Svaka godina za sobom ostavi trag. Sve lepo i ružno što nam se desilo utapa se u tu jednu brojku za koju ćemo se samo nasmejati kada je spomenemo. Za vreme tog osmeha u glavi će nam se odigrati naš mali film, milion scena gde smo srećni, tužni, razočarani, uzbuđeni... Setićemo se događaja koji su nam obeležili godinu, ali isto tako i sitnica koje su nam tada bile tako nebitne, a sada nam i one nedostaju, lepo je setiti ih se. 

Kako starimo, imamo sve manje novogodišnjih želja. Kao mali, smislili bismo ceo spisak igračaka, slatkiša. Tada je bilo lakše i bezbrižnije. Naivna dečica,  koja nisu svesna sveta u kome se nalaze...Na žalost, više nismo deca. Sada imamo samo par želja, ili možda samo jednu. 

Ono što ja želim ove godine od Deda Mraza jeste sreća. 

 Većina ljudi bi poželela dobre ocene, da upišu željeni faks/školu, zarade dosta para, nađu ljubav života, itd. 

Svaka od tih stavki može me činiti srećnom, ali i ne mora. 

Nekada nema poente da nam se desi milion lepih stvari, da nam sve ide, ako nema te iskre koja nas čini srećnim. Potrebno je samo ono nešto. To je ono što želim. Naravno, sve što poželim sebi podrazumeva se da želim i svojim najbližim ljudima. Kada vidim njihov osmeh, i kada sam najtužnija, osećam bar neku nadu i put koji vodi ka nečemu lepom.  

Da li će mi se želja ostvariti ili ne, ostaje samo na meni. 

Dekica sa belom bradom od kojeg svake godine očekujemo ispunjenje naših želja jesmo mi sami. 

Na nama je ovaj svet, na nama su naše želje. 

Slika od prošle godine u ovo vreme. :) 

Šta vam je obeležilo 2015. godinu?

Koje su vaše novogodišnje želje?

Relationships

Svet u kome živimo podložan je stalnim promenama. Kako vreme prolazi te promene su sve brže i učestalije. Menja se društvo, okolina, privreda, industrija, ideali... Danas razmišljamo na jedan način, sutra na drugi.

 Do juče su kurve bile kurve, danas su starlete. Pre sekund je bio u  modi Iphone 6, sada Iphone 7.

 Ali ima to nešto što nikada neće moći da se promeni. 

To je jedan osećaj, emocija. Ne menja se kroz vekove, godine, mesece, dane..

Da! To je ljubav.

Koliko god nam delovalo da nije tako, veze nekada i sada ostale su iste. Ne govorim vam o onim "nazovi vezama", koje su iz čiste koristi, mada su i one postajale oduvek. 

Pričam vam o vezama koje pamtimo ceo život, obeležjima našeg života, našim učiteljima.

Veoma je često pitanje kako da veza bude što uspešnija. 

Prvo i osnovno je, naravno - ljubav. Mora postojati posebna hemija između momka i devojke. Nije dovoljna samo zaljubljenost. Treba praviti razliku. Zaljubljenost traje jako kratko, kod nekih ljudi je česta. Lako im se može učiniti da vole nekoga, a u stvari su samo zaljubljeni. Zaljubiti se možemo i u osobe koje ne poznajemo baš najbolje, u nečiji fizički izgled, našu predstavu osobe. Ali kada dođe presudni trenutak kada otkrivamo prave osobine dotične, tada stvarno shvatamo da li je to ono pravo ili ne. 

Kada volimo nekoga, volimo svaki atom njegovog bića. 

Saznaćemo da volimo nekoga tek kada prođemo sa njim sito i rešeto. U trenutku kada pređete bar jednu veću prepreku, možete reći da volite svog partnera.

Međutim, ljubav nije uvek dovoljna. U slučaju da stvarno želite da zadržite voljenu osobu morate se mnogo truditi. Potrebno je mnogo volje, razumevanja, iskrenosti, poverenja. Potrebno je ono što mnogima najteže pada, a to je opraštanje. 

Hiljade velikih ljubavi potonulo je zbog velikog ponosa. Svako zaslužuje novu šansu!

Da li ste ikada primetili koliko ljudi postoji koji su u srećnom braku, novoj vezi, ali i dan danas nisu preboleli tu jednu-jedinu najveću ljubav, sa kojom nikada nisu uspeli. 

A krivica je bila samo njihova... Padali su sto puta, ali nisu ustali sto prvi. Možda je baš to njihov broj, možda bi baš iz tog pokušaja uspeli. 

Zato zapamtite, koliko god ljubav snažna bila, morate je negovati. Čuvajte je, mazite, pazite.. Jer ako ste se toliko trudili da sagradite sve te lepe uspomene u jednu kulu karata, zašto bi zbog jednog lošeg poteza morala cela da se sruši? 

Ako vam je stvarno stalo, ako vredi, počećete iz početka. Od prve karte, pa sve do one do koje ste nekada stali...

The truth

Svi mi volimo najlepše trenutke da podelimo sa najbližima. Svi mi volimo najgore trenutke da podelimo sa najbližima. Većina nas voli da je što češće okružena porodicom, prijateljima, drugim bliskim osobama. Uvek deluje da je lakše prebroditi neki problem ako imamo podršku.

Međutim, prava istina je da smo svi mi sami. Ne, nisam rekla usamljeni, već sami. Kada ste ispričali svoj problem najboljoj drugarici, u zabludi ste kako vam je lakše, izbacili ste sve probleme iz sebe. Nije vama pomoglo to što ste rekli problem drugarici, već što ste ga priznali na glas sebi. 

Ovo što vam sada pričam najbolje možete shvatiti uveče. I da imate najbolje osobe oko sebe, na kraju dana, sami ćete leći u svoj krevet, samo vi, vaše misli i vaši snovi. Tada je svako prepušten samo svom biću, svom umu, svojim emocijama. 

Ako želite da postanete jači, morate shvatiti tu činjenicu. Mi smo sami sa sobom i našim mislima. Niko nam ne može rešiti problem dok ga sami ne rešimo. Niko se neće radovati našem uspehu ako ga mi sami ne doživimo kao veliki uspeh. Moramo raditi na sebi. Ovog puta ne mislim na fizički izgled, naše obrazovanje, radne navike, mislim na upravljanje emocijama. 

Dok ne zavolimo sebe najviše na svetu, dok ne  počnemo da cenimo sebe, neće ni drugi. 

Ljudi kojima smo okruženi gledaju nas onako kako mi vidimo sebe. 

I zato, ne mislite da je pogrešno da nekada neke stvari ostavite samo za sebe i svoja četiri zida, da rešite neke situacije u životu sami. Jer ako se stalno navikavate da se oslanjate na druge, može se slučajno i neočekivano desiti da u jednom momentu nema baš nikoga ko može da vam pomogne. Budite spremni na to, trenirajte sebe, makar se to nikada ne desi. 

We come alone, and alone we die. 

Autumn

 Nije me bilo dugo, dobre dve nedelje. Žao mi je što nisam stigla da pišem, ali nadoknadiću to.
Babyblue me je nominovala za svoj jesenji tag i hvala joj na tome. Međutim, možete primetiti da je moj blog malo drugačiji. Ne pravim tagove, ne vrtim neke teme koje svi pišu, volim da svaki moj post bude baš u mom stilu. Prvih nekoliko postova sam pisala na taj način, kao ostali, ali sam shvatila da mi to ne odgovara. Čim sam počela da pišem na svoj način, broj followera mi se znatno povećao i hvala vam na tome. Iako ne pišem tagove, Babyblue mi je dala jako lepu ideju, tako da ću u ovom postu tema biti  jesen.

Zahvaljujući mom najboljem fotografu, Sofiji, u ovom postu ćete moći da uživate u mojim jesenjim slikama

Kada sam bila mala nisam baš volela jesen. Početak škole, učenje, kiša, odlaganje laganih letnjih stvari na najvišu policu...Užas. Međutim, kako sam počela da starim, sve više sam počela da je volim. Ranije, kad bi me neko pitao: "Koje ti je omiljeno godišnje doba?", iz stopa bih rekla: " LETOO!". Vremenom sam shvatila da svako godišnje doba ima svoje vrline. 

Jesen je vizualno pravo božanstvo. Šetam ulicom, upijam sve te divne boje sa uživanjem. Žuta, narandžasta, crvena, zelena! Sedim na klupi, gledam gole grane. Svaki list je krenuo svojim putem, ostavlja stablo usamljeno. Naravno, novi listići će doći u svoje vreme i stablo će opet imati društvo. Da li ste primetili jednu stvar? Koliko god listova stablo promenilo, ono ostaje isto, kao i ljudi. Moje stablo se nikada neće promeniti. Vaše stablo se nikad neće promeniti. Svi mi menjamo lišće, menjamo se godinama, ali naša bit, naše stablo se nikada neće promeniti. 

Mrzim jesenje kiše. Nekako teraju na to da se osećam usamljeno, pa čak i kada to nisam. Kada pada kiša ne ide mi se nigde, utonem u sebe. Tih dana uvek slušam neke tužne pesme, previše razmišljam. Ali kada te sa nekim zatekne kiša, mnogo je lepše. Tada je to uživanje. Znate ono kad delite kišobran sa dragom osobom, ili kojim slučajem nemate kišobran? Haha..Tada je prava žurka. Kada imate sa nekim  takve momente, ništa nije teško, pa čak ni da pokisnete. 

Najlepši moj fotograf

Probajte da svaki trenutak učinite divnim, iskoristite lepote jeseni. Bacite nekog u lišće, jurite se sa prijateljima po kiši, pronađite neki zanimljiv list za dragu osobu i poklonite joj ga, slikajte fantaziju boja koja vlada ovim godišnjim dobom. 

Autumn: The years last, loveliest smile. 

Da li vi volite jesen?

Šta vam je najlepše da radite kada je jesen? 

Sviđaju li vam se moje slike?

Ljubim vas!