Dear Santa...

Završava se i ova 2015. godina..Kao da smo je juče čekali, kao da je juče počela. I eto, sada je kraj. Poslednja Nova godina koju dočekujem kao srednjoškolac. To me baš rastužuje, toliko uspomena. 

Svaka godina za sobom ostavi trag. Sve lepo i ružno što nam se desilo utapa se u tu jednu brojku za koju ćemo se samo nasmejati kada je spomenemo. Za vreme tog osmeha u glavi će nam se odigrati naš mali film, milion scena gde smo srećni, tužni, razočarani, uzbuđeni... Setićemo se događaja koji su nam obeležili godinu, ali isto tako i sitnica koje su nam tada bile tako nebitne, a sada nam i one nedostaju, lepo je setiti ih se. 

Kako starimo, imamo sve manje novogodišnjih želja. Kao mali, smislili bismo ceo spisak igračaka, slatkiša. Tada je bilo lakše i bezbrižnije. Naivna dečica,  koja nisu svesna sveta u kome se nalaze...Na žalost, više nismo deca. Sada imamo samo par želja, ili možda samo jednu. 

Ono što ja želim ove godine od Deda Mraza jeste sreća. 

 Većina ljudi bi poželela dobre ocene, da upišu željeni faks/školu, zarade dosta para, nađu ljubav života, itd. 

Svaka od tih stavki može me činiti srećnom, ali i ne mora. 

Nekada nema poente da nam se desi milion lepih stvari, da nam sve ide, ako nema te iskre koja nas čini srećnim. Potrebno je samo ono nešto. To je ono što želim. Naravno, sve što poželim sebi podrazumeva se da želim i svojim najbližim ljudima. Kada vidim njihov osmeh, i kada sam najtužnija, osećam bar neku nadu i put koji vodi ka nečemu lepom.  

Da li će mi se želja ostvariti ili ne, ostaje samo na meni. 

Dekica sa belom bradom od kojeg svake godine očekujemo ispunjenje naših želja jesmo mi sami. 

Na nama je ovaj svet, na nama su naše želje. 

Slika od prošle godine u ovo vreme. :) 

Šta vam je obeležilo 2015. godinu?

Koje su vaše novogodišnje želje?

Relationships

Svet u kome živimo podložan je stalnim promenama. Kako vreme prolazi te promene su sve brže i učestalije. Menja se društvo, okolina, privreda, industrija, ideali... Danas razmišljamo na jedan način, sutra na drugi.

 Do juče su kurve bile kurve, danas su starlete. Pre sekund je bio u  modi Iphone 6, sada Iphone 7.

 Ali ima to nešto što nikada neće moći da se promeni. 

To je jedan osećaj, emocija. Ne menja se kroz vekove, godine, mesece, dane..

Da! To je ljubav.

Koliko god nam delovalo da nije tako, veze nekada i sada ostale su iste. Ne govorim vam o onim "nazovi vezama", koje su iz čiste koristi, mada su i one postajale oduvek. 

Pričam vam o vezama koje pamtimo ceo život, obeležjima našeg života, našim učiteljima.

Veoma je često pitanje kako da veza bude što uspešnija. 

Prvo i osnovno je, naravno - ljubav. Mora postojati posebna hemija između momka i devojke. Nije dovoljna samo zaljubljenost. Treba praviti razliku. Zaljubljenost traje jako kratko, kod nekih ljudi je česta. Lako im se može učiniti da vole nekoga, a u stvari su samo zaljubljeni. Zaljubiti se možemo i u osobe koje ne poznajemo baš najbolje, u nečiji fizički izgled, našu predstavu osobe. Ali kada dođe presudni trenutak kada otkrivamo prave osobine dotične, tada stvarno shvatamo da li je to ono pravo ili ne. 

Kada volimo nekoga, volimo svaki atom njegovog bića. 

Saznaćemo da volimo nekoga tek kada prođemo sa njim sito i rešeto. U trenutku kada pređete bar jednu veću prepreku, možete reći da volite svog partnera.

Međutim, ljubav nije uvek dovoljna. U slučaju da stvarno želite da zadržite voljenu osobu morate se mnogo truditi. Potrebno je mnogo volje, razumevanja, iskrenosti, poverenja. Potrebno je ono što mnogima najteže pada, a to je opraštanje. 

Hiljade velikih ljubavi potonulo je zbog velikog ponosa. Svako zaslužuje novu šansu!

Da li ste ikada primetili koliko ljudi postoji koji su u srećnom braku, novoj vezi, ali i dan danas nisu preboleli tu jednu-jedinu najveću ljubav, sa kojom nikada nisu uspeli. 

A krivica je bila samo njihova... Padali su sto puta, ali nisu ustali sto prvi. Možda je baš to njihov broj, možda bi baš iz tog pokušaja uspeli. 

Zato zapamtite, koliko god ljubav snažna bila, morate je negovati. Čuvajte je, mazite, pazite.. Jer ako ste se toliko trudili da sagradite sve te lepe uspomene u jednu kulu karata, zašto bi zbog jednog lošeg poteza morala cela da se sruši? 

Ako vam je stvarno stalo, ako vredi, počećete iz početka. Od prve karte, pa sve do one do koje ste nekada stali...