Life is the game

Znate li onaj osećaj kada se usmerite na neki zadatak, cilj, trudite se danima da ga ostvarite i na kraju uspete. To može biti neka sitnica, npr. učenje za kontrolni i na kraju dobra ocena. Stvarno je lep osećaj kada se ispalti trud, pa šta god da je u pitanju.
Stvaranje sebi  zadataka i ciljeva može nekada biti jako dobra preokretnica od loših misli, naših stalnih briga.

U poslednje vreme uspela sam da ostvarim mnoge stvari koje sam želela. Uživajući u tome, jedan dan sam pomislila: " Kako bi bilo da češće sebi postavljam ciljeve? ".  Koja je poenta života ako se oslanjamo samo na sreću. Mi smo ti koji kontrolišu sopstveni život. Moj san je da na kraju celog ovog putovanja budem ponosna na sebe, jer sam ostvarila baš sve što sam zamislila.

Normalna pojava u životu je poneka demotivacija, loše emocije koje nekada ne možemo izbeći. Ali, hajde i tada sebi da damo zadatak, potrudimo se da opet budemo srećni.
Trenirajmo sebe, postanimo najjači. Zašto ne bi živeli najbolju verziju našeg života?

Najgore što može da nam se desi nije tuga, povređeno srce, bes...Najgora stvar koja može da nam se desi jeste dosada i monotonost. Tada upadamo u depresiju, u momentu kada izgubimo volju za sve.
Nikada to nemojte sebi da dozvolite. Po mom mišljenju, bolje je čak i kada se mučite, kada skroz poludite, napravite milion grešaka, nego kada upadnete u provaliju monotonosti. Iz ovih loših stvari bar izvučemo neku pouku, a kada ležimo u krevetu i ništa ne radimo, šta nam se dešava? Ništa.

Zato ustanite iz kreveta, isključite seriju koju gledate po ceo dan, izađite iz svih društvenih mreža i naredite sebi da morate barem da pokušate nešto. Jer od pokušaja se počinje.

Život je samo jedna igra, zato ne dozvolite sebi da celo vaše postojanje ostanete prvi nivo, pomaknite se, igrajte se!

Žao mi je što nisam dugo pisala, imala sam obaveze u školi. Nadoknadiću sve to.:*