Dear Santa...

Završava se i ova 2015. godina..Kao da smo je juče čekali, kao da je juče počela. I eto, sada je kraj. Poslednja Nova godina koju dočekujem kao srednjoškolac. To me baš rastužuje, toliko uspomena. 

Svaka godina za sobom ostavi trag. Sve lepo i ružno što nam se desilo utapa se u tu jednu brojku za koju ćemo se samo nasmejati kada je spomenemo. Za vreme tog osmeha u glavi će nam se odigrati naš mali film, milion scena gde smo srećni, tužni, razočarani, uzbuđeni... Setićemo se događaja koji su nam obeležili godinu, ali isto tako i sitnica koje su nam tada bile tako nebitne, a sada nam i one nedostaju, lepo je setiti ih se. 

Kako starimo, imamo sve manje novogodišnjih želja. Kao mali, smislili bismo ceo spisak igračaka, slatkiša. Tada je bilo lakše i bezbrižnije. Naivna dečica,  koja nisu svesna sveta u kome se nalaze...Na žalost, više nismo deca. Sada imamo samo par želja, ili možda samo jednu. 

Ono što ja želim ove godine od Deda Mraza jeste sreća. 

 Većina ljudi bi poželela dobre ocene, da upišu željeni faks/školu, zarade dosta para, nađu ljubav života, itd. 

Svaka od tih stavki može me činiti srećnom, ali i ne mora. 

Nekada nema poente da nam se desi milion lepih stvari, da nam sve ide, ako nema te iskre koja nas čini srećnim. Potrebno je samo ono nešto. To je ono što želim. Naravno, sve što poželim sebi podrazumeva se da želim i svojim najbližim ljudima. Kada vidim njihov osmeh, i kada sam najtužnija, osećam bar neku nadu i put koji vodi ka nečemu lepom.  

Da li će mi se želja ostvariti ili ne, ostaje samo na meni. 

Dekica sa belom bradom od kojeg svake godine očekujemo ispunjenje naših želja jesmo mi sami. 

Na nama je ovaj svet, na nama su naše želje. 

Slika od prošle godine u ovo vreme. :) 

Šta vam je obeležilo 2015. godinu?

Koje su vaše novogodišnje želje?